1. Internet

1.1. Istorija Interneta

Zahtev za prenos podataka između dva udaljena računara javio se još šezdesetih godina. 1969. godine Agencija za napredne projekte Ministarstva odbrane SAD zajedno sa poznatim američkim univerzitetima je pokrenula projekat protokola za međusobno povezivanje računarskih sistema. Protokol koji je tada razvijen nosi oznaku TCP/IP i uz razvijanje novih verzija, koristi se i danas. Prva mreža koja je koristila ovaj protokol zvala se Arpanet. Univerziteti u SAD su 1986. godine formirali svoju mrežu NSF koja je prerasla u okosnicu međuračunarskog saobraćaja. Početkom devedesetih godina na bazi istog protokola nastaju i prve komercijalne mreže. Sve komercijalne mreže koje rade na bazi TCP/IP protokola su se saglasile da se međusobno poveži i tada nastaje Internet ''mreža svih mreža'' kakav danas poznajemo.

Leonard Klajnrok
1969. njegov računar na UCLA univerzitetu bio je prvi čvor Interneta. Tehnologija komutiranja paketa koju je izumeo 1961. god. postala je okosnica Interneta.

1.2. Internet danas

Internet je veoma složen sistem koji se sastoji iz mnoštva aplikacija (servisa)  i protokola (Protokol definiše format i redosled poruka koje se razmenjuju između dva ili više komunicirajućih entiteta, kao i akcija koje se preduzimaju nakon slanja i prijema poruke ili nekog drugog događaja [4]), raznih tipova krajnjih sistema i veza između njih, zatim rutera i različitih tipova medijuma koji se koriste kao linkovi (veze) između krajnjih sistema. Kako bismo lakše shvatili mrežnu arhitekturu Interneta pribegavamo prikazivanju Interneta kroz slojevitu strukturi, tj. kroz petoslojni referentni model. Po ovom modelu Internet se sastoji iz pet slojeva i to su: fizički sloj, sloj veze podataka, mređni sloj, transportni sloj i aplikacijski sloj.

familija internet protokola

Uprošćeno gledano, Internet se sastoji od velikog broja mreža koje izvršavaju protokol poznat kao TCP/IP. Ovaj protokol je verovatno najčešće implementirani protokol u svetu - on se izvršava na skoro svim računarskim konfiguracijama. Preciznije posmatrano, kada govorimo o TCP/IP protokolu podrazumevamo da se govori o skupu (familiji) protokola koje se izvršavaju na određenom sloju:

Aplikacijski sloj
U ovom sloju se nalaze mrežne aplikacije (servisi) i njihovi protokoli. Ovaj sloj ima mnogo različitih protokola, a najpoznatiji su: HTTP protokol (podrška za zahtevanje i transfer veb strana), SMTP (podrška za transfer elektronske pošte), FTP (podrška transfera podataka između dva krajnja sistema), TELNET (servis koji omogućuje pristup i rad na udaljenom računaru), DNS (sistem imena domena), SNMP (protokol za upravljanje koji je dizajniran da bi se osiguralo ispravno funkcionisanje mrežnih protokola i uređaja), voice over IP (telefonski razgovori putem Interneta).

Transportni sloj
Transportni sloj obezbeđuje usluge transporta poruka aplikacijskog sloja između klijentske i serverske aplikacije. Na Internetu postoje dva transportna protokola TCP i UDP i oba transportuju poruke aplikacijskog sloja. TCP protokol svojim aplikacijama pruža uslugu sa konekcijom i garantovanu isporuku poruka aplikacijskog sloja do odredišta i kontrolu toka (usaglašavanje brzina pošiljaoca i primaoca). Pored toga protokol TCP obezbeđuje i mehanizme za kontrolu zagušenja tako što izvor smanjuje brzinu prenosa u periodima zagušenja mreže. Nasuprot TCP protokolu, UDP je protokol koji obezbeđuje uslugu bez konekcije (zbog ovoga je zgodan za aplikacije koje prenose veliku količinu podataka u realnom vremenu - multimedija i sl.).

Mrežni sloj
Mrežni sloj obezbeđuje rutiranje paketa mrežnog sloja od jednog računara do drugog. Mrežni sloj Interneta ima dve osnovne komponente. Prva je IP protokol koji definiše polja u datagramu (paketu mrežnog sloja), kai i način reagovanja krajnjih sistema i rutera na sadržaj ovih polja. Druga bitna komponenta mrežnog sloja su protokoli za rutiranje koji određuju rute kojima se datagrami kreću od izvora do odredišta (na Internetu postoji mnogo ovih protokola). Bez obzira što ovaj sloj pored IP protokola sadrži i brojne druge protokole, značaj IP protokola je tolika da se ovaj sloj često naziva i IP sloj.

Sloj veze podataka
Mrežni sloj rutira datagram (paket podataka mrežnog sloja) kroz seriju komutatora paketa (rutera) koji se nalaze između izvora i odredišta. Da bi mogao da radi ovo, mrežni sloj se oslanja na uslugu sloja veze podataka, tj. na svakom čvoru mrežni sloja predaje datagram naniže sloju veze podataka koji treba da ga isporuči sledećem čvoru na putanji (ruti). Na tom sledećem čvoru sloj veze podataka predaje datagram naviše mrežnom sloju. Najpoznatiji protokoli ovog sloja su Ethernet i PPP.

Fizički sloj
Zadatak fizičkog sloja jeste prenošenje pojedinačnih bitova paketa podataka između susednih čvorova. Protokoli ovog sloja zavise od sloja veze podataka ali i od samog prenosnog medijuma linka (UTP kablovi, optički kablovi...).
Iz ovog kratkog prikaza možemo da zaključimo šta je to Internet i kako on funkcioniše. Međutim, za prosečnog korisnika Interneta stvari kao što su protokoli i internet slojevi nisu od velikog značaja - većinu korisnika Interneta ne zanima način na koji Internet funkcioniše već usluge i servisi koje im on pruža.

Danas Internet korisnicima obezbeđuje više servisa od kojih su najznačajniji:

E-mail - elektronska pošta
Email servis pruža uslugu primanja i slanja poruka pojedinačnih korisnika preko Interneta. Ovaj servis postoji još od 1971. godine i danas predstavlja jedan od dva najznačajnija i najpopularnija servisa Interneta (preko 94% korisnika Interneta koristi ovaj servis). Razlozi popularnosti ovog servisa leže u jednostavnosti korišćenja, ceni i brzini slanja poruka. Protokoli koje koristi ovaj servis su SMTP za slanje elektronske pošte i POP3 i IMAP za prijem iste.

Tim Berners-Lee
britanski fizičar koji je u istraživačkom centru CERN 1989-91. osmislio WWW
Tim Berners-Lee je sa svojim saradnicima razvio prve verzije HTML-a, HTTP-a, servera i čitača Weba. Svoje pronalaske je zasnovao na idejama koje su proistekle iz prvih radova o hipertekstu Buša iz 1940-ih i Teda Nelsona iz 1960-tih. Inače, termin hipertekst (hypertext) je ustrojio Ted Nelson kako bi opisao tekstualnu informaciju kojoj se može prići na nelinearan način.

WWW
World Wide Web (WWW) je servis Interneta koji je najzaslužniji za njegov munjeviti razvoj. Naime, do 1990-tih Internet su za prijavljivanje na udaljene računare, transfer datoteka sa lokalnih na udaljene računare i obratno, prijem i slanje vesti i elektronske pošte koristili prvenstveno naučnici, istraživači, akademski krugovi i studenti. Web predstavlja prvu Internet aplikaciju koja je privukla pažnju široke javnosti i dramatično izmenila način interakcije ljudi unutar njihovih radnih okruženja i izvan njih. Web je podigao Internet od samo jedne od mnogih mreža za razmenu podataka do pozicije neprikosnovene i najveće mreže za razmenu podataka.
U samom srcu weba leži protokol HTTP (HyperText Transfer Protocol) koji se imolementira u dva programa - klijentskom i serverskom. Klijentski i serverski programi koji se izvršavaju na dva različita računara, komuniciraju razmenom HTTP poruka.
Sam web se sastoji od četiri ključne komponente: HTTP protokola, web servera, čitača weba (korisnički program - npr Internet Explorer, Mozila Firefox) i web strane odnosno web sajta (veb stranice se u većini slučajeva sastoje od osnovne HTML datoteke i nekoliko referencijalnih objekata).

FTP
File transfer protocol - je servis prenošenja podataka sa i na udaljeni računar. U uobičajenoj FTP sesiji korisnik koji sedi ispred jenog (lokalnog) računara putem ovog protokola prebacuje neke datoteke na udaljeni računar ili sa njega. Pored FTP servisa, kod kog je neophodno da se korisnik uloguje na korisnički računar (adresa računara, šifra), postoji i anonimni FTP  gde pristup udaljenom računaru nije zaštićen lozinkom (fajlovi na tom računaru su postavljeni da budu dostupni opštoj internet zajednici).

IRC (Internet Realy Chat) i talk servisi
IRC ili skraćeno Chat postoji od 1988. godine i posle e-maila i www servisa predstavlja jedan od najpopularnijih servisa Interneta. IRC je servis interaktivnog tekstualnog komuniciranja većeg broja korisnika Interneta po dinamički kreiranim kanalima.
Talk servis omogućava interaktivni razgovor sa drugim korisnicima u mreži u formi tekstualnih informacija.

Telnet
Ovo je servis koji omogućuje pristup i rad na udaljenom računaru (koristi se za administriranje računara koji su priključeni na Internet na daljinu - daljinsko logovanje).

Voice over IP
VoIP - voice-over IP -  prenos govora preko internet protokola - izgovorena reč u slušalicu IP telefona prevodi se u TCP/IP paket i šalje Internetom do telefona sagovornika

Ostali servisi
Pored nabrojanih servisa Interneta koji spadaju u trenutno najpopularnije, postoje i brojni drugi servisi: Mailing list - proširenje osnovnog servisa elektronske pošte koje omogućava interesno grupisanje korisnika; Usenet -  servis javnih diskusionih ili konferencijskih hijerarhijski organizovanih grupa koji omogućava dostavu poruka svim zainteresovanim korisnicima u mreži; Servisi za pretraživanje informacija (najpopularniji su www servisi za pretraživanje kao što su Google, Yahoo...); SNMP - protokol za upravljanje koji je dizajniran da bi se osiguralo ispravno funkcionisanje mrežnih protokola i uređaja...

Po mišljenju korisnika najvažniji servisi  na Internetu su E-mail (koristi ga 94% korisnika), WWW (91%), Java/Javascript (30%), Chat (24%), Audio (21%), Video, Net Phone, Net Fax, 3-D (ispod 10%) [37].

Korisnici Interneta
Pojam "Globalnog sela", koji je vizionar komunikacija Marshall McLuhan skovao davne 1970. godine, sa Internetom je postao stvarnost.
Za samo nekoliko godina, Internet je postao veoma moćna platforma koja je zauvek promenila načina na koji poslujemo i komuniciramo. Internet je, kao ni jedna tehnologija do sada, svetu dao globalnu, internacionalnu dimenziju i postao univerzalni izvor informacija. Internet je trenutno i "najdemokratskiji" masmedij jer sa veoma malim investicijama (ili potpuno besplatno) svako na svetu može postaviti svoje sadržaje, mišljenja online. Sve ovo (plus zabavna strana Interneta) je razlog što broj korisnika u svetu vrtoglavo raste. Danas Internet broji preko 1 000 000 korisnika, a ova cifra i dalje raste.

Broj korisnika Interneta po regionima (jun 2007.)[30]:

Internet, sa svim svojim servisima, danas predstavlja svakodnevnicu modernog života. Upotreba Internet servisa u svakodnevnom životu sve je češća. Naravno, najzastupljenija je u ekonomski razvijenim regionima sveta.